Zašto nisam više vegan

Zašto odustajem od veganstva

Posted by

Imam važno obaveštenje. Izvinjavam se zbog dugog posta, ali pravim ogromnu promenu u svom životu, pa vas molim da pročitate do kraja.

Odlučila sam da prestanem da aktivno promovišem veganstvo, a shvatila sam da ni veganski način života nije za mene. Kao razumna i empatična osoba, shvatila sam da ne mogu da više podržavam ideju veganstva.

Dugo sam se informisala i shvatila nekoliko bitnih stvari. Industrija koja drži zatočene, uzgaja, eksploatiše i prerano ubija preko 56 milijardi čulnih bića godišnje, vodeći je uzrok izumiranju životinjskih vrsta, mrtvim zonama u okeanu, uništenju staništa, zagađenju svih voda na planeti; njeni produkti direktno uzrokuju najčešće bolesti čovečanstva – dijabetes tipa 2, bolesti srca i krvnih sudova, rak (i još mnogo toga); baš ovakva industrija nam je neophodna i želim da finansiram njeno postojanje i razvoj.

Gledala sam snimke iz klanice i shvatila da ako poštujem pravo na život drugog osećajnog bića, najbolje što mogu da učinim je da platim da se ono ubije. Shvatam da je omamljivanje životinje strujom, maljem ili klinom u mozak, potpuno kompatibilno sa terminom “humano”.

Otkrila sam da kada kupujem mlečne proizvode, sasvim dobrovoljno finansiram prisilno iscrpljivanje majki, kao i otimanja i ubistva njihovih beba, sve dok nisu toliko izmučene da ih treba zaklati da bih ja pojela moju pljeskavicu. Takođe sam saznala da, kada plaćam jaja, plaćam da se hiljade muških pilića ubije gasom, oni su otpadni proizvod u industriji jaja. Nemam ništa protiv toga.

Shvatila sam da je činjenica što neke životinje vidim kao manje vredne deo moje tradicije, kulture i religije, pa samim tim treba da nastavim da plaćam za njihovu patnju. Ovo takođe znači da odobravam homofobiju, seksizam i rasizam zato što sam ja heteroseksualna i bela i vidim da je opresija baš kul, sve dok sam ja rođena na pravom mestu u pravo vreme. Dovoljno mi je da tako piše u jednoj knjizi ili da je moja porodica negovala ovu tradiciju decenijama, pa da i ja nastavim tako.

Sasvim sam sigurna da termini kao što su “slobodan uzgoj”, “organski” ili “etički” nisu smišljeni kao marketinški trik da smire moju savest, iako oni praktično ne znače ništa za životinje koje i dalje moraju biti eksploatisane i usmrćene za moj obrok. Ne verujem da kompanije imaju ikakav interes za ono što ja kupujem i sigurna sam da ne koriste obmane i laži prilikom promovisanja nekog proizvoda kako bi imali još jednog lojalnog kupca.

Muka mi je više ovih vegana koji ne poštuju moj lični izbor. Ako ja želim da jedem životinje i njihove proizvode, treba to i da radim – potpuno je nebitno da li životinja ima lični izbor da izbegne patnju i smrt. Ako bih želela da uzgojim psa od rođenja, do njegovog šestog meseca (standardno vreme klanja svinja), a zatim da platim nekom da ga usmrti, to nije zlostavljanje životinje jer je to moja želja da tako uradim.

Primetila sam da u prirodi postoje životinje koji su obligatorni mesojedi, kao lavovi koji moraju da  love svoj plen i jedu ga sirovog da bi preživeli. Logično je da zbog toga i ja moram da lovim po supermarketu sirove delove životinjskih tela umotane u plastičnu foliju, a zatim ih temeljno skuvam ili ispečem, iako imam beskonačan broj drugih opcija i hrane na kojoj mogu odlično da živim. Takođe odobravam njuškanje guza i ubijanje dece mojih komšija jer lavovi to rade. Mislim da su divlje životinje koje nemaju u svojoj prirodi koncept moralnosti, odlično mesto za traženje lekcija o moralnosti.

Kada bih išla ulicom i videla da neko udara prase maljem po glavi, jednostavno bih prošla, jer iako na isti način oseća bol i želi da živi kao i ja, ja sam inteligentnija i ne razumem način na koji prase komunicira. Isto važi i kada bih videla neko dete ili stranca.

Kada bi mi se u vožnji desilo da ispred mojih kola iskoči životinja, na primer pile, ne bih skrenula sa puta u travu jer biljke definitivno osećaju bol iako nemaju mozak i centralni nervni sistem. Veoma se uznemirim kada vidim ljude da seckaju luk ili kuvaju šargarepe pred mojim očima. Zaista mi je stalo do biljaka, iako kada jedem životinje plaćam da se ubije nekoliko puta više biljaka nego da sam ih sama pojela.

Shvatila sam da svaki pojedinačni nutrijent koji dobijam jedenjem životinja, izvorno dolazi od samih biljaka, treba ipak da jedem životinjske verzije ovih nutrijenata jer one dolaze u paketu sa holesterolom, zasićenim mastima i mnogim drugim materijama koje mogu prouzrokovati probleme u mom telu.

U sustini sam odlučila da moje senzorno zadovoljstvo bude vrednije od jednog celog života neke životinje, moje životne sredine i budućnosti planete, kao i mog zdravlja.

Nadam se da razumete moju odluku!

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.