Zašto morate da pijete mleko ako imate netoleranciju na laktozu? SPOILER: Ne morate!

Posted by

Netolerancija na laktozu: bolest, ili prosto – Nisi više beba!

Netolerancija na laktozu je nemogućnost probavljanja mlečnog šećera (laktoze), što dovodi do gastrointestinalnih problema kao što su nadimanje, gasovi i dijareja kod nekih osoba. Ovo je posledica nepostojanja enzima laktaze čiji je zadatak da u ljudskom organizmu razloži laktozu na glukozu i galaktozu.

Gotovo sve bebe i mala deca imaju ovaj enzim dok sisaju majčino mleko. Kada rastave laktozu na njene jednostavnije forme, ona se na taj način može iskoristiti u dečijem organizmu. Pre 60-tih godina prošlog veka verovalo se da skoro svi odrasli imaju ovaj enzim i da su samo retke osobe netolerantne na laktozu. U godinama koje su usledile nauka je otkrila da je ovo prilično učestao problem većine stanovnika na našoj planeti, pa je ustanovljeno da čak 90% osoba azijskog porekla ima ovu netoleranciju, oko 70% populacije Afro-amerikanaca i amerčkih Indijanaca kao i 53% osoba meksičkog porekla.

Sve ukupno, oko 65 posto svetske populacije netolerantno je na laktozu nakon prestanka sisanja majčinog mleka, pa se postavlja očigledno pitanje – šta je u stvari normalno?

Ova činjenica menja način na koji nauka i medicina gledaju na problem, pa tako ljudi koji imaju netoleranciju na laktozu jesu zapravo – normalni ljudi, a netolerancija na laktozu u odraslom dobu je normalna i uobičajena pojava. Sa druge strane, za ljude koji mogu da metabolišu šećere iz mleka sada možemo reći da imaju perzistenciju laktaze.

Ove razlike među populacijama smatraju se posledicom genskih mutacija i naslednog su karaktera. Najviše ljudi sa perzistencijom laktaze imaju ljudi severne i zapadne Evrope, što je uslovljeno genetskim promenama nakon produžene konzumacije ne-ljudskog mleka nakon detinjstva. Genetske studije govore nam da je ovo istorijski gledano novija pojava i nastala je sa pojavom uzgajanja životinja i razvojem agrikulture (u poslednjih 10.000 godina).

Ne postoji ni jedan razlog da ljudi koji imaju intoleranciju na laktozu nastave da konzumiraju na silu mlečne proizvode. Mleko, sir i jogurt nemaju ni jedan nutrijent koji se ne može naći upakovan u zdraviju verziju hrane biljnog porekla.

Alergija na proteine iz mleka

Alergija na mleko se javlja usled reakcije imunog sistema na mlečni protein, obično kazein, ali može se javiti i na druge proteine iz mleka. Simptomi mogu biti osip na koži, otežano disanje, curenje nosa, kijanje i kašalj ili gastrointestinalni problemi. S obzirom da se radi o alergiji, reakcija može biti životno ugrožavajuća zbog moguće pojave anafilaktičkog šoka. Alergijska reakcija na mleko se može javiti nakon nekoliko minuta, sati, do nekoliko dana nakon konzumacije.

Netolerancija na mlečne proteine

Netolerancija na mlečni protein slična je alergiji, ali se ne može otkriti alergo-testovima jer se ne proizvode IgE antitela kao u slučajevima alergijske imunološke reakcije. Simptomi senzitivnosti na mleko slični su onim alergijskim, ali su slabijeg intenziteta, pa osoba često nije svesna postojanja problema ili problem pripisuje nekom drugom stanju ili bolesti.

Simptomi alergije/senzitivnosti na mleko obuhvataju: nadimanja, gasove, grčeve, dijareju ili konstipaciju, refluks, zatim akne, probleme sa ponašanjem, pažnjom i-ili hiperaktivnošću (ADHD, ADD), anemiju uslovljenu nedostatkom gvožđa, kolitis, glavobolju, koprivnjaču, povraćanje, ekcem, atopijski dermatitis, otežano disanje, kolik kod beba, anafilaksu.

Zanimljivosti o mleku, osteoporoza, bolesti bubrega, dijabetes, oporavak od povreda, i još po nešto

  • Apsorptivnost kalcijuma iz mleka je samo 35%. Drugim rečima, čak 65% ispiškimo. Naši bubrezi nisu srećni kada uzimamo mlečne proizvode.
  • Apsorptivnost kalcijuma iz mineralne vode jednaka je ili bolja od one iz mleka.
  • Ostale namirnice sa dobrom iskoristivosti kalcijuma: brokoli, mahunarke (kao što su soja, pasulj, leblebije), bademi (i puter od badema), susam (tahini), mak, zeleno lisnato povrće (kelj, blitva), okra, biljna kupovna mleka fortifikovana kalcijumom…
  • Gubitak koštane materije kod žena u postmenopauzi pokazalo se da je posledica brojnih faktora, pre svega fizičke neaktivnosti, kofeina, povećanog unosa soli, pušenja, genetskih faktora, neizlaganja suncu, odnosno manjka vitamina D, previše vitamina A (retinola) iz životinjskih proizvoda…
  • Iako nije dokazano da proteini životinjskog porekla potpomažu da se kalcijum iz kostiju gubi, oni svakako doprinose inflamatornim procesima u organizmu – artritisa, upala mišića i otežanom oporavku kod sportista, a mleko i mlečni proizvodi negativno utiču na holesterol, dijabetes, oporavak od raka, i svakako je za izbegavanje nakon prestanka sisanja majčinog mleka u ranom detinjstvu.
  • Kako starimo tako je verovatnoća da budemo netolerantni na laktozu raste, što može imati negativne posledice po naš gastrointestinalni trakt i apsorpciju nekih drugih hranljivih sastojaka iz hrane.

Niko ne treba da pije mleko, jogurt, kefir ili da jede sir

Kada gledamo samo zdravstveni aspekt, mleko nam nije potrebno, a može biti i štetno po naše zdravlje. Sir, kao koncentrat mlečnih proteina i masti, još je štetniji.

Osim što je praksa dobijanja mleka krajnje surova i okrutna prema životinjama, mleko može da nam naškodi. Dobit od prestanka konzumacije mleka je višestruka, za krave, za nas, za planetu!

Izbaci mleko i sir – ubaci brokoli i tofu!


Absorbability and utility of calcium in mineral waters.

Position of the American Dietetic Association: vegetarian diets.

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s