Šta nije u redu sa čašom mleka?

Posted by

To je možda pitanje sa kojim se kao veganka najčešće susrećem. “Šta nije u redu sa mlekom, zbog njega životinja nije ubijena?

Ne znam odakle bih počela… pogledala sam upravo snimak srećnog bika koji je oslobođen sa jedne farme. Dirljiv prizor… Nakon što su mu skinuti amovi i lanci sa vrata koji su bili privezani za plafon niske prostorije, bik neobazirući se na radnike na farmi istrčava iz prostorije boli u kojoj je proveo čitav svoj život. No, u jednom trenutku zastane i vrati se malo unazad i prisloni se licem na bikove i krave koji ostaju zatočeni na farmi. Oni u tom trenutku pokušavaju da strgaju lance i sa svog tela i da se provuku kroz uske rešetke. Da naprave neki korak makar. Ne uspevaju. Bika odvoze u sigurno prihvatilište. Samo njega. Krave i bikovi sa kojima je proveo život ostaju zatočenici čaše mleka i kriške sira. U štali ih je bilo više od 10. Samo jedan bik je spašen. Samo jedan…

Život krave na farmi je takav da sa olakšanjem možemo dočekati vesti o njenoj smrti: “konačno je gotovo, više je niko ne muči!” Da li je to zdrava emocija? Da li je u redu da vest o nastupanju smrti kod žrtve dočekamo sa olakšanjem, ili je potrebno da ipak oslobodimo žrtvu? U ulozi žrtve, ja bih volela da budem oslobođena! U ulozi žene koja oseća bol zatočenih i eksploatisanih životinja, odlučujem da nikada neću ućutati. Nikada neću prestati da se borim za neprikosnoveno pravo na život. Ne vidim razliku… ne vidim razliku u pogedu. Ne vidim razliku u uzdahu. Ne vidim razliku u lupanju srca. Ne vidim razliku u podnošenju boli. Ne vidim razliku u dojenju mladunaca. Ne vidim razliku u vezi između majke i deteta.

Majka i dete

Zaustavite se.

Opažate izraz svoga lica? Opažate teskobu koja vas prožima pri poistovećivanju ljudskog i životinjskog majčinstva? Zbog čega se tako osećate? Ljudska majka je majka, a majka teleta je?? Konekcija ljudske majke i njenog deteta je snažnija nego konekcija životinjske majke i njenog mladunčeta? Ne dozvolite da vas jezička barijera dovede u zabludu. Majčinstvo nije posledica evolucije niti inteligencije, ono postoji oduvek. Veza majke i mladunca je najstarija veza na svetu. Najdublje ukorenjena. Najčvršća. Najsnažnija. Jedinstvena. Drugačija. Posebna. Nakon telenja, radnici na farmama će proveriti da li je tele muškog ili ženskog pola. Ukoliko je muško, biće poslato u klanicu a na tanjirima će se naći njegovo istranžirano pa zapečeno meso. Ukoliko je tele ženka, ostaće na farmi. Ubrzo po rođenju, tele se odvaja od majke kako ne bi popilo naše mleko. Ups! Naše mleko? Kako laktacija jedne vrste pripada odraslim jedinkama druge vrste? Krave su sisari. U poslednjim nedeljama trudnoće razvijaju im se mlečne žlezde i dolazi do laktacije kojom će krave, kao i svi sisari, nahraniti svoju mladunčad. Kada je čovek odlučio da ubije tele kako bi popio mleko koje curi iz vimena krave? Odrasli smo ljudi, zbog čega sisamo i dalje? Zbog čega nas krava doji? Životni vek neeksploatisane krave je oko 20 godina. Ipak, krava na farmi bude poslata u klanicu već nakon 4-5 godina, kada dođe do smanjenja laktativnih mogućnosti. Vime krave je modro i natečeno, izuzetno bolno, puno sukrvice i gnoja. Krava nije srećna! Čak ni ona kod deke na selu. I njoj budu oduzeta deca. I ona bude ubijena kada joj se smanji mogućnost laktacije. Nema srećne eksploatisane životinje, lagali su nas.

tele sisa mleko
Moja mama, moje mleko!

Prestala sam da koristim proizvode od mleka u ishrani i kozmetici kada sam gledala video u kome tele sa brnjicom koja ima šiljke pokušava da priđe vimenu krave i da sisa. Očekivala sam nastavak u kome će krava odbaciti tele jer je povređuje. To se nije dogodilo. Sigurna sam da je kravu bolelo, jer je zumiranjem snimak pokazao rane od uboda koje su nastale na osetljivoj natečenoj površini vimena. Ali krava nije odbacila svoje dete!!! No za tele je svakako bilo nemoguće da sisa pod tim uslovima. To je bila ženka. Dočekala je sudbinu svoje majke. Sada verovatno ni jedna od njih dve nije živa.

Taj pritisak u grudima dok sam gledala uplašenu kravu… utisak zujanja u glavi, blago sivilo u pogledu. Znala sam da sam odgovorna za njenu bol. Nije bila u pitanju neukaljana empatija. Osećala sam odgovornost i nisam mogla da prihvatim da ništa ne mogu da učinim.

Pre neki dan sam videla klanje teleta na selu.

Kod nečijeg deke.

Usta su mu vezana kanapom. Preko očiju je vezano parče krpe, kažu seljaci da je tele mirnije kada ne zna šta ga čeka. Držeći ga za glavu, dva muškarca ga usmeravaju kuda da ide. Deka i unuci ga vuku za rep. Tele počinje da se koprca. Jako je. Još muškaraca pritrčava u pomoć da ga obuzdaju. Udaraju ga motkama. Viču. To traje sve predugo. Deca se sklanjaju da slučajno ne bi bila povređena, ali i dalje posmatraju iz prikrajka sa ushićenjem na licu. Zbiližili su se sa dekom. Tele oseća miris krvi, stigli su do mesta klanja. Počinje još snažnije da se opire. Muškarci nastavljaju da ga smiruju batinama. Postaju svi nervozni polako, tele nije poslušno. Počinju tele da biju iz besa. Viču na životinju. Viču jedni na druge. Deda viče na unuke i izbacuje ih iz dvorišta. Tele pada. Pristupa se klanju. To nije proces jednog poteza. Klanje teleta traje nekoliko minuta…. ne znam tačno, činilo se kao danima da traje. Koprca se na zemlji. Dva muškarca se bacaju telima na tele kako bi ga držali na mestu. Jedan uzvikuje da je teletu polomljena noga. Deka ubija tele posle nekoliko poteza sekirom u predelu vrata.

Tele je bilo crno sa belim flekama. Za večeru je teletina. A za doručak čaša mleka.

Prijatno.

2 comments

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s