Okrutnost eksploatacije majki – industrija jaja

Posted by

Da saznate da ste strah nečijeg horora, da li biste se promenili?

Ako ugledate užas u očima žrtve, da li biste je pomilovali?

Ako od vaše odluke zavisi nečiji život, šta biste uradili?

Cilj ovog teksta je da predstavi horor industrije jaja. Iako ova industrija naizgled ne deluje okrutno kao industrija mesa, stvarnost pilića i kokošaka na farmama jaja prevazilazi i najveće ljudske strahove.

pile4Možete pretpostaviti da industriji jaja muški pilići nisu potrebni. Onda je logično da se zapitamo šta se dešava sa njima, zar ne?

Muški pilići kokoški nosilja, nisu profitabilni čak ni industriji mesa.  U vreme kada sam i sama koristila jaja u ishrani, verovala sam da muški pilići umiru zbog potreba industrije mesa, međutim industrija mesa koristi drugačije hibride koji tovom, antibioticima i hormonima narastu za svega 36 dana. Muški pilići u industriji jaja nisu profitabilan proizvod, nisu lep tetrapak na rafu prodavnice, nisu prijemčiva ambalaža. Stoga, muški pilići već u prvim minutima nakon svog rođenja, budu odloženi na pogonsku traku industrije, čiji se put završava u gasnoj komori ili drobilici. Gasna komora dugo i bolno guši piliće. Drobilica pretvori piliće u prah. Pilići budu živi tokom upadanja u drobilicu.

Muški pilići u industriji jaja su živi samleveni!

Tek nakon što prokljucaju ljusku jaja, budu ubačeni u drobilicu koja ih oštrim noževima žive pretvori u prah.

Nemojmo biti njihov horor!

Ženski pilići dočekaju sudbinu svojih majki. Kratkotrajan život provedu u malim kavezima, u kojima ne mogu da se okrenu oko sebe. Godišnje nose 250-300 jaja, iako njihove srodnice u prirodi godišnje snesu između 10 i 15 jaja. Usled toliko intezivne eksploatacije, kokoške rapidno gube kalcijum. Svoj život, koke nosilje na farmama jaja uglavnom provedu polomljenih kostiju. Takođe, rešetke kaveza su oštre i neobložene. Svom svojom težinom kokoška je oslonjena konstantno na rešetke oštrog kaveza i trpi velike bolove i dosta krvari.

o-chicken-facebook.jpg

Kokoške nosilje takođe pate od poremećaja ponašanja usled nehumanih i neprirodnih uslova u kojima su čuvane, te dolazi do samopovređivanja u slučajevima kada je kokoška sama u kavezu, dok na farmama na kojima je u jedan mali kavez smešteno i više kokošaka, dolazi do ozbiljnih povreda koje kokoške nanose jedna drugoj usled frustracija koje trpe.

Životni vek kokoške nosilje je oko godinu, godinu i po dana. Već nakon prvog mitarenja njena sposobnost za “proizvodnju” neophodne količine jaja opada, i ona više nije profitabila farmi. Njen život se okonča u klanici.

Godišnje se u našoj zemlji proizvede 1.5 milijarda jaja. U proseku, ovaj broj jaja proizvedenih u našoj zemlji podrazumeva učešće ~5.5 miliona kokošaka. Na ovaj broj koka nosilja, ide jednak broj muških pilića koji su samleveni živi u industrijskoj drobilici ili ugušeni u gasnoj komori.

Proizvođači jaja u našoj zemlji iskazuju nezadovoljstvo nemogućnošću da svoj proizvod izvoze na tržište EU i ističu kako je pozicioniranje isključivo na domaćem tržištu neprofitabilno, te apeluju na državu da im pomogne da ispune standarde Evropske unije, kako bi se mogli pojaviti kao učesnici i na tom tržištu. EU ima jake regulative po pitanju sanitarnih uslova farmi i procesa proizvodnje kao i kvaliteta proizvoda i kontrole na salmonelu, ali takođe i po pitanju dobrobiti životinja. Proizvođači jaja u Srbiji ne ispunjavaju standarde Evropske unije po pitanju dobrobiti životinja.

Prema direktivi Saveta EU (COUNCIL DIRECTIVE 1999/74/EC)i Uredbi Evropskog parlamenta i Saveta (REGULATION (EC) No 1774/2002 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL) propisani su minimalni standardi uzgoja, transporta i čuvanja koki nosilja i drugih životinja. Propisane su minimalne dimenzije kaveza, temperatura prostorije, veterinarska nega i opšti uslovi čuvanja i nege ovih životinja, kako zbog dobrobiti životinja tako i zbog sanitarne bezbednosti u kontekstu zaštite zdravlja ljudi. Proizvođači u Srbiji navode kako ispunjavanje ovih uslova ne bi bilo profitabilno za njihove farme, te očekuju od države pomoć koja će im omogućiti pojavljivanje na evropskom tržištu. Na veb sajtu agromedia.rs se navode podaci o problematici domaćih proizvođača sa transportom jaja na tržižte zemalja EU, gde se može čak opaziti i zastrašujuća činjenica da domaći proizvođači, osim što ne ispunjavaju zahteve EU o dobrobiti životinja, ne ispunjavaju čak ni zahteve EU po pitanju kontrole jaja na salmonelu!

okrutna industrija jaja

Životinje nisu proizvod. Njihova svrha nije da služe čoveku. Jaja nisu proizvod, ona su deo prirodnih bioloških procesa koji se dešavaju u organizmu svake ptice. Kokoške ne nose jaja da bi nahranile ljudsku populaciju.

Sledeći put kada odete u prodavnicu, setite se da nema razlike između životinja koje industrije brutalno eksploatišu i vašeg kućnog ljubimca. Opažate kako je vaš ljubimac posebna individua, ima ličnost i karakter, voli vas i to vam poručuje pogledom svaki dan. Pile je malo, krhko i nežno. Treba mu zaštita i treba mu majka. Ipak, pile bude živo samleveno u drobilici ili ugušeno gasom. Ne budite deo toga.

 Nemojte biti nečiji horor.

Pogledajte istinu, koliko god ona strašna bila.

Spasite nekome život.

Budite promena koju želite da vidite u svetu.


Izvori i linkovi:

http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:1999:203:0053:0057:EN:PDF

http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.565.5003&rep=rep1&type=pdf

http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CONSLEG:2002R1774:20070724:EN:PDF

https://www.agromedia.rs/blog/kolumne/sudbina-zivinarstva-u-srbiji-stecaj-ili-spas-u-jajima-u-prahu , pristup 11.01.2018., 15:02h

http://www.hsi.org/assets/pdfs/about_chickens.pdf

https://core.ac.uk/download/pdf/18531515.pdf

http://www.foodispower.org/hens-raised-for-eggs/

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.