Ko je bio krzno koje nosiš?

Posted by

Danas kada smo sve svesniji ogromnog negativnog uticaja krznarskog biznisa na životnu sredinu i dobrobit životinja, opet često na njih zaboravimo kada kupujemo čizme, jakne, bunde, kape. Krzno je skoro svuda. Krzno nije kul. Krzno nije teško izbeći, a neke od velikih modnih kuća odlučile su da iz svojih modnih kreacija skroz izbace krzno iz upotrebe. Gucci, BCBG, Shrimps London, Simone Rocha, Ralph Lauren, Tommy Hilfiger, Giorgio Armani su samo neka najzvučnija imena na toj listi. Budi “FUR-FREE”! Ne kupuj krzno i odeću sa delovima krzna na sebi. Evo ko će ti biti zahvalan:

Kanadska kuna

Kuna živi samotnjački život u stenovitim, priobalnim staništima. Njena jazbina se obično nalazi na obalama reka, u jamama ispod korenja drveća ili biraju kamenite procepe pored vode kao svoje domove. Kune vole da su same i često su udaljene jedna od druge i po nekoliko kilometara. Kuna je veoma aktivna, spretna i radoznala životinja. Mladunci kune neprestano se oglašavaju kada su odvojeni od majke. Kune predu kao mačke. Kune su odlični plivači, a opremljene su nepromočivim, mekim, masnim krznom koje ih štiti od hladnoće. Kanadske kune nastanjuju delove severnoameričkog kontinenta, a zbog uzgoja na farmama krzna, mogu se naći i u delovima Evrope i Azije gde ugrožavaju autohtone vrste.

Kuna je tvoja bunda od nerca!

American-Mink
Ubijanje kanadske kune

U izveštaju Naučnog odbora za zdravlje i dobrobit životinja Evropske komisije ubijanje se preporučuje na više načina: gasno, injekcionim aplikovanjem hloral hidrata, elektro šokom, snap zamkama i pneumatskim pištoljem.

Ubijanje gasom:

U jedan kavez moguće je smestiti između 30 i 50 kanadskih kuna. Kavezi su mali i smrt bi trebalo da nastupi brzo, kako se kune ne bi međusobno povredile usled šoka i oštetile krzno. Međutim, kako bi proizvođači bili sigurni da neće doći do oštećenja proizvoda tokom gušenja i umiranja kanadske kune, preporučuje se i individualno gušenje ovih životinja umetanjem u gasne cevi. Kanadska kuna bi trebalo da se stavi dublje u usku cev u kojoj ne bi imala mesta da se pomera kada nastupi gušenje. Na ovaj način, krzno će sigurno ostati neoštećeno. Međutim, u nekim istraživanjima ukazuje se na problematiku visokog stepena stresa koji životinje dožive ubijanjem na ovaj način. S obzirom na to da se može desiti da ~70% kanadskih kuna umire pod gasom duže od 15 minuta, usled prevelikog šoka i borbe za preživljavanje, može doći do oštećenja krzna. Direktiva Evropskog saveta (93/199/EC) nalaže da se životinje stavljaju u gasnu komoru tek u trenutku kada proizvodnja gasa dostigne svoj maksimum, kako bi smrt brže nastupila.

U Nemačkoj, upotreba gasa je u vreme izdavanja ovog izveštaja već bila zabranjena zbog dobrobiti ljudi zaposlenih u industrijama krzna. Dokazano je da gas izaziva više posledica po ljudski organizam te se uslovi pod kojima bi zaposleni u industriji krzna ubijali životinje ne smatraju humanim jer narušavaju zdravlje ljudi.

Ubijanje injekcijom hloral hidrata:

Ubijanje životinja injekcionim ubrizgavanjem hloral hidrata ili drugih hemikalija istog efekta, smatra se jednom od najhumanijih metoda. Međutim, postoji više problema ovakvog vida ubijanja: usled vremenskog perioda koji prođe od ubrizgavanja hemikalije u krvotok životinje do nastupanja smrti, može doći do spazma mišića što nepovoljno utiče na kvalitet krzna. Takođe, usled nestručnosti zaposlenih u industriji dolazi do mučenja životinje i ozbiljnih povreda zaposlenih.

Napomena: kako bi se izbegao mišićni spazam, skidanje krzna sa životinje nastupa pre njene smrti pod pretpostavkom da je analgetičko i anestetičko dejstvo leka već dovoljno jako da životinja ne može osetiti bol. Međutim, ova dejstva u najvećem broju slučajeva izostanu što dovodi do toga da je životinja svesna tokom procesa skidanja kože i krzna sa njenog tela i sve oseća. Smrt nastupi nakon nekog vremena kada je krzno sa nje već skinuto.

kuna kavezUbijanje elektrošokom:

Ovaj vid ubijanja kanadske kune obavlja se tako što se elektrošoker pritisne na vrat životinji, i nakon nekoliko trenutaka (šokova električnom energijom) trebala bi da nastupi smrt. Ovaj vid ubijanja se retko koristi zbog “golorukog” pristupa životinji te opasnosti po radnika.

Ubijanje snap zamkama:

Pristup kanadske kune snap zamci (zamka slična “mišolovci”) dovodi do pucanja njene lobanje i vrata, te se ovaj način ubijanja u Izveštaju smatra produktivnim iz razloga što se ne oštećuje krzno, ali takođe nepogodnim za farmske uslove gde se pretpostavlja da će ubijanje biti masovnije u brže.

Ubijanje pneumatskim pištoljem:

Pneumatski pištolj trebalo bi da izazove fizičko oštećenje dela mozga životinje.

Lisica

Iako se često smatra da lisice vode usamljenički život, činjenica je da lisice formiraju par koji može često da traje i čitavog života. Oni putuju, love i hrane se odvojeno i povremeno se sreću na kraće ili duže periode kada se igraju i provode vreme zajedno. Lisice su teritorijalne životinje i svoju teritoriju obeležavaju, ali kada se susretnu sa susednom lisicom često se samo u miru raziđu i nastave svojim putem, nisu agresivne prema komšiji. Od stranaca brane svoju teritoriju svim sredstvima.

lisica

Rakun

Rakuni su sisari srednje veličine, poznati po svojoj inteligenciji i dobroj memoriji, a istraživanja su pokazala da rešenja zadataka mogu pamtiti i do tri godine. Rakuni pokazuju specifično društveno ponašanje, mužjaci žive u malim grupama i tako zadržavaju dominaciju nad drugim grupama tokom sezone parenja, dok ženke u srodstvu dele teritoriju. Nakon skotnosti od oko 65 dana u proleće se rađa dva do pet mladunaca. Mladunce odgaja majka sve do disperzije u kasnu jesen.

rakuuun

Ubijanje lisica i rakuna:

Ubijanje lisica i rakuna vrši se strujom, odnosno elektrošokovima. Kod ovih životinja, ubijanje strujom vrši se upotrebom dve elektrode. Jedna elektroda stavlja se duboko u rektum životinji, a druga u usta. Elektrošokovi od 0.3 ampera puštaju se u serijama po 3-4 seknude sa pauzama po 15 sekundi između svake serije elektrošokova. Dok je na nivou Velike Britanije uzgoj lisica i rakuna za krzno bio dozvoljen, ovakav vid tretiranja životinja bio je zabranjen i smatrao se nehumanim.

Činčila

Činčila je mali glodar. Živi u suvim planinskim predelima Južne Amerike u većim grupama. Dane provode u skrovištu, a noću se hrane, pretežno biljkama. Veoma je čista, nežna, aktivna, gipka i hitra životinjica. Činčile su socijalne životinje, vole interakciju. Činčile u prirodi su na granici istrebljenja.

Ubijanje činčila:

Ubijanje činčila na farmama krzna vrši se na više načina: hloral hidratom, lomljenjem vrata i elektrošokovima. Problem hloral hidrata kod činčila isti je kao i kod kanadske kune. Tokom vremenskog perioda koji prolazi dok nastupi smrt, može doći do spazma mišića, te se u tom slučaju krzno skida sa životinje pre njene smrti iako neretko analgetičko i anestetičko dejstvo hemikalije izostane, te je životinja svesna svega i sve oseća.

Ubijanje elektrošokom nije opisano više od “pravilno rukovanje mašinom”, što implicira da će smrt nastupiti kao kod kanadske kune, prislanjanjem elektrošokera na vrat životinje što može dovesti u opasnost radnika, ili umetanjem elektroda u rektum i usta životinje, kao što je opisano na primeru ubijanja lisica i rakuna.

Međutim, najčešći pristup ubijanja činčile jeste lomljenje vrata i pružen je detaljan opis u Izveštaju kako bi to trebalo da se pravilno učini. “Činčila se drži za rep, okrenuta glavom prema podu i leđima radniku. Dva prsta, stavite joj na čelo i palac ispod brade. Držeći na ovaj način činčilu, ukoliko ste vi mirni i činčila će biti mirna. Zatim, pritisnite vašu ruku nadole a palac koji držite ispod njene brade nagore i održavajte i pojačavajte pritisak dok ne čujete i ne osetite “krak” i životinja će biti mrtva.”

dabarDabar

Dabar je veliki glodar, biljojed, poznat po tome što je odličan građevinac, gradi brane, kanale i lože. Kolonija dabra stvara jednu ili više brana kako bi obezbedile mirnu, duboku vodu za zaštitu od predatora, kao i za plutanje hrane i građevinskog materijala. Evropski dabar je skoro doveden do istrebljenja zbog lova na krzno i kastoreum.

Ubijanje dabrova na farmama krzna:

Najveći broj dabrova na farmama krzna biće ubijen elektrošokovima poput lisica i rakuna.

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s