Posao iz pakla

Posted by

Nedelja, 31. avgust 2003. Virgil Butler

Pitanje o kojem većina ljudi ne razmišlja, čak ni mnogi od onih koji se zalažu za prava životinja, jeste – koje su posledice po psihu onih ljudi koji zapravo ubijaju piliće? Vidite, mašina za klanje nikada ne može prerezati grlo svake ptice, posebno one koje nisu dovoljno ošamućene. Dakle, postoji neko poznat pod imenom “ubica” čiji je posao da uoči te ptice tako da ne odu žive u posudu za šurenje. (Naravno, neke mu promaknu ali o tome kasnije).

(Dok čitate ovo, imajte na umu da je fabrika u kojoj sam radio bila najmanja Tajsonova fabrika. Postoje mnogo veće kroz koje prođe stotine hiljada ptica po smeni. Naravno, u njima radi mnogo više ubica, ali samo jedan po traci. Postoji više proizvodnih traka.)

Zamislite ovo: vaš supervizor vam kaže da je ovo vaša smena u prostoriji za ubijanje. Vi mislite, s*anje, biće ovo teška noć. Bez obzira kakvo je vreme napolju u prostoriji je toplo, izmedju 32 i 38°C. Možete videti paru, a vrela voda za šurenje takođe održava visoku vlažnost vazduha, maglovito je. Stavite plastičnu kecelju koja vam pokriva celo telo i štiti vas od prskanja krvi i vruće vode koja održava čistim sečiva i podove. Stavite čelične rukavice i uzmete nož. Veoma je oštar, takav mora da bude. Možete čuti kokodakanje kokošaka iz susedne prostorije, kao i zveckanje metalnih okova. Mogu se čuti motori koji voze piliće na traci. Toliko su glasni, da možete vrištati a da ne čujete sami sebe. (Proverio sam) Morate da komunicirate signalima ruku sa svakim ko uđe. Iako niko ne želi da uđe. Ulaze jedino ako moraju. A sigurno ne žele da vas uplaše. Ne dok držite oštar nož u rukama. Ako biste se naglo okrenuli…

Ptice prolaze kroz omamljivanje do mašine za ubijanje. Vreme je za posao. Za očekivati je da uočiš svaku petu, mnoge nisu omamljene. Seti se, prolazi 182-186 u minuti. Krv je svuda, ispod mašine, na tvom licu, vratu, rukama, po celoj kecelji. Pokriven si krvlju. Ponekad moraš da spereš ugrušanu krv sa sebe bez skidanja pogleda sa trake kako ti neka živa ptica ne bi promakla, što se dešava.

Ne možeš sve da primetiš ali se trudiš. Svaki put kada jednu propustiš, “čuješ” užasavajuć kokot kada vidiš kako se batrga u posudi za šurenje udarajući se o njene zidove. Prokletstvo! Znaš da na svaku koju uočiš da se patila živa u posudi za šurenje, dolazi bar 10 koje nisi ni primetio. Jednostavno znaš da se to događa. Nadaš se da se mašina neće pokvariti i stati. Samo želiš da završiš smenu i odeš kući. Ali proći će dugačka dva i po sata do pauze. Više od dva sata neprekidnog ubijanja. Najmanje par desetina ptica prođe kroz tvoje ruke u najboljem slučaju, u najgorem, mnogo više od toga.

Nakon određenog vremena stigne te količina ubijanja i krvi, naročito ako nisi u stanju da u potpunosti isključiš emocije i pretvoriš se u zombija smrti. Osećaš se kao deo velike mašine smrti. Tako te i tretiraju. Ponekad ti čudne misli prolaze kroz glavu. Tu si samo ti i umiruće ptice. Nadrealna osećanja prerastaju u horor divljačke prirode tvog posla.

Ubijaš hiljade bespomoćnih ptica (75.000-90.000 po smeni). Ti si ubica.

Ne možeš ni sa kim da pričaš o tome. Kolege sa posla bi pomislile da si previše osetljiv. Porodica i prijatelji ne žele da znaju ništa o tome. Osećaju se neugodno i ne znaju šta da kažu ni urade. Čudno te gledaju. Neki ne žele da te više viđaju kada saznaju šta radiš. Ti si ubica.

Iz očaja šalješ svoje misli negde drugde, da ne bi završio kao oni koji polude. Kao momak koji je pao na kolena moleći Boga za oprost. Ili momak kog su odvukli u psihijatrijsku bolnicu jer je imao noćne more kako pilići hoće da ga se dočepaju. Imao sam ih i ja. Jezivo. Nađeš neku misao da pokušaš da se distanciraš iz te situacije. Da sačuvaš razum od davljenja u onim stotinama litara krvi koje su oko tebe i na tebi. Većina ljudi koja radi u ovoj prostoriji koristi neki stimulans da bi izdržali tempo rada i neku supstancu kako bi pobegli od realnosti.

Postaneš podložan nasilju. Kada se razbesniš veća je verovatnoća da ćeš fizički napasti svoj izvor besa, predmet ili osobu. Verovatnije je da ćeš koristiti oružje nego pre rada na traci. Naročito nož. Oštar nož. Ti si ubica.

Počinješ da osećaš gađenje prema samom sebi, prema onome što si učinio i što nastavljaš da činiš. Sramota te je da kažeš ljudima šta radiš noću dok oni spavaju u svojim posteljama. Ti si ubica.

Ljudi te izbegavaju, čak i oni u fabrici, da li instinktivno ili zato što znaju šta radiš i ne mogu da razumeju kako možeš to da radiš iz noći u noć. Sigurno nešto nije u redu sa tobom. Miris smrti je na tebi. Ti si ubica. Masovni ubica.

Vremenom isključiš sve emocije. Jednostavno ne sme da ti je stalo. Jer ako ti je stalo, to otvara vrata svim onim negativnim emocijama koje ne smeš da osetiš, i dalje radeći svoj posao. Moraš da platiš račune. Moraš da jedeš. Ali, ne želiš da jedeš piletinu. Morao bi da budeš veoma gladan da bi je jeo. Znaš šta sadrži svaki njen zalogaj. Sav taj horor i užas. Sva brutalnost.

Koncentrisana u svakom zalogaju.

Mnogi ljudi koji rade ovaj posao počinioci su nasilnih dela. Kriminala. Osobe koje su već u kriminalu često gravitiraju ka ovom poslu. Nemoguće je da imaš snažan osećaj griže savesti i da radiš ovaj posao iz večeri u večer.

Osećaš se izolovano od društva, kao da nisi njegov deo. Sam. Znaš da se razlikuješ od većine ljudi. Oni ne vizualizuju jezive slike smrti na svojim rukama. Oni nisu videli ono što si ti video. Oni to i ne žele da vide. Ne žele čak ni da slušaju o tome.

Kada bi slušali ili videli, kako bi mogli da pojedu naredno parče piletine?!

Dobrodošli u noćnu moru iz koje sam pobegao. Sada sam bolje. Imam dobre odnose sa ljudima, makar većinom vremena…

 

Virgil Butler umro je 2006. godine u 41. godini života. Nakon devet godina rada u klanici, Virgil je postao strastveni aktivista za prava životinja zajedno sa svojom ženom. Njegov doprinos je velik. Više o njegovim iskustvima i aktivizmu na njegovom blogu.  

cyberactivist.blogspot.com

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s