Zašto aktivizam često ne radi?

Posted by

U idealnom svetu ljudi donose prave odluke i menjaju mišljenja kada se susretnu sa činjenicama. Nažalost, taj svet ne postoji. U ljudskoj prirodi je da se iracionalno ponaša i razmišlja, držeći se čvrsto navika i stavova, ograničen svojim kognitivnim uverenjuma. Rečenice poput “Ko voli životinje, ne jede ih”, iako tačne, ne utiču na ljude na način na koji bismo mi to želeli. I pored ogromnog broja argumenata za izbacivanje životinjskih proizvoda iz upotrebe, ljudi se teško i sporo menjaju. Ili još gore – ne menjaju se.

Evo zašto

Suočeni sa argumentima o tretmanu životinja, ili o uticaju farmi na životnu sredinu, ljudi obično koriste psihološke mehanizme odbrane – racionalizacije (izmišljene argumente), dakle ne donose racionalnu odluku na osnovu činjenica iz realnosti. Paradoksalno, konzumacija mesa često je u sukobu sa samim vrednosnim sistemom mesojeda. Najveći broj ljudi smatra da životinje treba zaštiti, da je pogrešno maltretirati ih, tući, držati u prljavim uslovima, u malom prostoru. Pri susretu sa informacijama o patnji životinja mesojedi doživljavaju takozvanu kognitivnu disonancu, nesklad izmedju svojih postupaka i informacija koje čuju. Vegani često hodaju po tankom ledu zbog ovih iracionalnosti i psiholoških mehanizama karakterističnim za svakog čoveka, pa i mesojeda. Mesojed pri susretu sa prevelikim zahtevima za promenom, u stanju kognitivne disonance, može da reaguje prilično nepredvidivo, da vrati napadom, da se povuče, blokira svaki kanal komunikacije sa veganom, istraje u konzumaciji mesa sa još većom odlučnošću, obezvredi vrednost života životinjske vrste koju konzumira…

Ovo nije jedini problem

Vegan takođe može biti iracionalan u svojim zahtevima jer vrlo često ne uzima u obzir realnost – iracionalnosti i ograničenja mesojeda. Idealistički nastrojen vegan često zamišlja da je svet idealno mesto gde je dovoljno izložiti očigledne činjenice, a od drugih očekuje da na osnovu informacija automatski donesu racionalnu odluku. Iracionalni vegan često sam zatvara vrata za dalji razgovor sa mesojedima jer oni nisu dostojni njegovog visokog moralnog standarda. Iracionalni vegan često cilj gubi iz vida, prioritet mu je mentalna čistoća, a ne dobrobit životinja. On može da oseti moralno gađenje – veoma snažno osećanje slično fizičkom gađenju, pri susretu sa osobama koje se ne pridržavaju standarda koje je on postavio. On odluke donosi brzo, intuitivno, teško menja mišljenje, teško se prilagođava sagovorniku. Dogmatski vegan drži se rigidno strogih pravila, ne jede u neveganskim restoranima, ne kupuje vegan-frendli proizvode od neveganskih proizvođača, što prosečnom mesojedu može delovati kao drastično različit nedostižni stil života.

Ovo rezultira time da su njegove idealističke strategije manje efikasne ali i kognitivno manje zahtevne jer se baziraju na spontanoj intuiciji i “osećaju u stomaku” koji mogu biti veoma snažni ali na žalost često iracionalni. Dogmatskom veganu je često bitnija čistoća veganizma, nego efikasnost strategija.

Kako biti racionalni vegan

Možda zvuči paradoksalno, ali racionalni vegan treba da uzme u obzir iracionalnost mesojeda, tj. realnost. Imajući konstantno u vidu cilj ispred sebe, da veganstvo proširi na što veći broj ljudi, on treba da bira strategije kojima će fleksibilno, postepeno i sa mnogo razumevanja i podrške pristupiti ljudima oko sebe. Ova podrška može da proistekne iz razumevanja te iracionalnosti, kao i empatije. Do cilja teško dolazimo tako što zahtevamo da mesojed odmah postane vegan. Suprotno intuitivnom osećaju da je ono što on radi nedopustivo i pogrešno, prilagođavamo se ograničenjima mesojeda, njegovim iracionalnostima i postavljamo stepenice po kojima treba da hoda i da stigne do tog cilja. Brzina i uspešnost njegovog puta ipak najviše zavise od njega samog.

Realističke strategije su delotvornije, ali i zahtevnije. Potrebna je samokontrola, fleksibilnost mišljenja, sposobnost empatije sa osobom čije ponašanje ne odobravamo, dobra regulacija emocija, aktivno slušanje, a korisno je znati i neke tehnike iz prodaje ili marketinga.

Jedna bitna stvar: svaka osoba koristi spomenute psihološke mehanizme u svom životu i ima iracionalna uverenja povodom raznih događaja, pojava ili emocija, i one nisu rezervisane za pametne ili glupe, bogate ili siromašne, “normalne” ili “lude”.

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.